Prenerazila se zimina - utisci

Bez preteranog uvijanja i odugovlačenja moram da kažem da je film ispunio sva očekivanja koja sam potajno gajila.

Ispunio je suštinsku ulogu dokumentarnog filma - a to je da objektivno informiše publiku, da predstavi sve strane uključene u temu, bez pristrasnosti, dramatizacije i licemerja. I naravno, da sve to režiserski i vizuelno bude kvalitetno i jedinstveno. "Zimina" nije film fokusiran samo na životinje. Spontano nam daje uvid i u tragični status seljaka, kao i našeg stočarstva/poljoprivrede generalno. Omogućava sagledavanje šire slike i daje dovoljno elemenata gledaocu da pronađe dublji koren žalosnih stvari koje na platnu posmatra.

Problematika se odmotava samostalno, kroz priče i mišljenja različitih odgajivača, seljaka, biznismena :), stručnjaka za stočarstvo i veterinara. Situacija onih o kojima se govori, a koji sami nemaju glasa - svinja - verno je predstavljena snimcima njihovog života i smrti. Izuzetno je dobro što se ni jednom od tih momenata ne daje veća težina od realne - dakle, fokus nikao nije na nasilju i klanju, ali ono se ne gura u drugi plan radi eventualnog komfora publike. Nema crno-belih pretpostavki i nema favorizacije. Još jedna bitna stvar, koju je sam autor Mladen Kovačević podvukao u razgovoru posle filma - nema antropomorfizacije životinja. Dakle, nema drame, nema nagoveštaja ili pokušaja rekonstrukcije toga kako svinje percipiraju svoju patnju, nema tužnih violina, samim tim - nema prostora za emotivnu manipulaciju.

Ako izuzmete članove filmske ekipe i njihove prijatelje, broj "samovoljnih" posetilaca je bio prilično mali. Pošto je većinu verovatno odbilo upozorenje da film sadrži nekoliko brutalnih scena, red je da i one dobiju koji red teksta. Scene svinjokolja čine kvantitativno mali deo filma. Snimci su potpuno sirovi i nemontirani - fiksni ugao, bez promene kadra, od početka do kraja. Bez trunke šminke, bez dodavanja ili oduzimanja. Ovo vas faktički čini svedokom događaja i ne ostavlja prostora za pomisao "pa možda nije baš tako (strašno) kako izgleda". Jesu uznemirujuće, ali kako da nasilna smrt ne bude uznemirujuća? No, očigledno da je mali broj ljudi sposoban da pogleda u oči svojoj hrani. Potiskivanje je već odavno najbolji prijatelj naše vrle civilizacije...

U moru novijih dokumentaraca kod kojih je jednostranost uzela toliko maha da se graniče sa propagandnim filmovima (najbolji primer je Oskarom nagrađeni The Cove), ohrabrujuće je videti da dotični trend nije uticao na ovo ostvarenje. Iako se u tekstu moja malenkost fokusirala mahom na svinjske muke, ovo je izuzetno kvalitetan film, vredan za videti zanimala vas dobrobit životinja ili ne. Jer, na kraju krajeva, "čovek je ono što jede".

(ovo je zapravo jedan od aktera filma i učesnika diskusije)