Eksplozija digitalne foto tehnologije je omogućila gotovo svakome da bude „fotograf“. Broj onlajn foto zajednica i dela u njima već prevazilazi mogućnosti prosečnog zainteresovanog da isprati sve, a da se pritom i sam bavi nečim kreativnim. Velika prednost ovakvih zajednica je što omogućava razmenu znanja, saveta i ideja. Velika mana je što omogućava formiranje foto-trendova koji se šire kao kuga, a često su potpuno lišeni estetske vrednosti i smisla. Tako je već nekoliko godina veoma popularna HDR foto-manipulacija. Nemoguće je ne primetiti HDR dela – jednostavno bodu oči svojim prenaglašenim bojama, opštim sjajem i (pre)često nadrealnim izgledom.
HDR je skraćenica za „High Dynamic Range “. Ideja je izvlačenje detalja iz pretamnih ili presvetlh delova fotografije. Osnovna tehnika, koja je idejno začeta još u XIX veku, sastoji se iz preklapanja tamnijih i svetlijih fotografija istog motiva, a savremeni programi za obradu ideju vode korak dalje, koristeći matematički model za još temeljnije obavljanje ovog zadatka.
Diskretni HDR – gornja fotografija je nastala od prekpanja i balansiranja donjih
Naziv „visoki dinamički opseg“ ima smisla, jer teoretska zamisao je da ovako obrađene fotografije budu približnije onome što ljudsko oko vidi – što je oduvek bila ambicija fotografije. Oko poseduje sposobnost trenutnog prilagođavanja na svetlosne uslove i ujednačava detalje koje vidimo u svetlijim i tamnijim delovima prostora, dok su fotoaparati „prinuđeni“ da prave izbor između najtamnije i najsvetlije tačke. Dakle, dinamički opseg oka je mnogo veći nego kod fotoaparata. Ironično je međutim da je tehnika stvorena da bi prikazala nešto jasnijim i realnijim zloupotrebljena da bi stvorilo što više generičkog, kičastog nadrealizma.
Postoji momenat kada trend preraste u pošast, a trendu „liči na fotografiju – nije fotografija – aha, ipak jeste“ nikako da vidimo leđa. Postavlja se pitanje šta mi uopšte želimo od fotografije? Čemu bezdušno digitalno mrcvarenje JPEG i RAW fajlova, koji kao finalni proizvod siluju naše čulo vida? Da li želimo da realno ovekovečimo trenutak ili da ga načinimo delom izmišljene lične 3D video igrice? Kao da se “umetnost fotografije” svela na trenutnu, usiljenu spektakularnost. Možda je vreme da HDR dobije svoje mesto u kategoriji vizuelnog zagađenja.
No comments:
Post a Comment