Slim Cessna's Auto Club pod jelkom

pročitajte ovaj tekst i na Dokolici B92

Kako se godina primiče kraju, svi počinju da razmišljaju o onoj koja nadolazi. O planovima, o odlukama, o željama. Muzički fanovi počinju da sastavljaju neizostavne liste - najboljih albuma, najboljih pesama, najboljih koncerata u godini na izmaku, a tu i tamo se provlače želje šta bi želeli da čuju u narednoj godini. Najradije uživo, naravno.

Lično bih bila najsrećnija kada bi se pod mojom muzičkom novogodišnjom jelkom stvorio koncert Slim Cessna’s Auto Club. Ova veselo mračna, groteskno komična denverska družina već godinama važi za jedan od najboljih koncertnih bendova u SAD i to sa dobrim razlogom. Obavijeni velom njihovog šoua ne možete biti sigurni da li vam „propovednici“ sa bine žele dobrodošlicu u raj ili vam deklamuju razloge zašto bivate spovođeni pravo u pakao. U bilo kom slučaju, utisak je nadrealan, van ovog sveta.

Pokušaj kategorizacije SCAC-a je vrlo nezahvalan, a i nepotreban posao - njihov gotik-kantri-pank-gospel živi za sebe, potpuno samouvereno i ostvareno. Slim Cessna i Jay Munly su samo figurativno dva frontmena - iako smešteni u dva tela, na bini postaju čas jedna osoba, čas potpuni antipodi, čas svaki po nekoliko ličnosti. Njihovi rituali tokom nastupa su planirani samo do određene granice - van njih vlada potpuna neizvesnost. Čudna spona između dva čudna pevača ima sopstvenu volju. „Mislim da je ono što radimo mnogo manje gluma nego što ljudi pretpostavljaju. Postoji duh u živoj muzici“, kaže Slim. I zaista, teško da možete glumiti ili planirati sva međusobna začikavanja, posednuto cupkanje i naprslo koleno, a pogotovo ne možete kontrolisati oči-u-oči momente sa publikom. A njima SCAC koncerti itekako obiluju.

Često bizarni, mračni i slojeviti, tekstovi pesama po svedočenju samog benda govore „o narodu“ - o običnim ljudima i tajnama i razdorima koje u sebi nose. Zato je sigurno da je bliski kontakt sa publikom bitan za Cesnu i Manlija kao izvor inspiracije. U odbljesku pogleda bližnjeg svog vas mogu sačekati razna iznenađenja; ponekad su smešna, ponekad jeziva, a ponekad i jedno i drugo. Upravo je navedena kombinacija ono što boji kako samu muziku Auto Cluba, tako i njeno suludo živo otelotvorenje.

Isto kako se Zemlja malo pomerila iz svoje ose usled udara cunamija 2004, ubeđena sam da se slično dešava sa mozgovima publike kada ih zapljusne SCAC talas. Čak ni Jello Biafra (za čijiAlternative Tentаcles izdaju) često ne može da mu odoli, pa se i sam priključuje surfovanju -ponekad ga čineći još bizarnijim. Najbliže što su Slim Cessna’s Auto Club prišli našim prostorima bilo je kada su proleća 2009. svirali u Beču, u tom (još uvek viznom) momentu tako blizu, a tako daleko. Dok se ponovo ne odvaže na „divlji istok“, ostaje nam da uživamo u live albumu „Jesus Let Me Down“ i brišemo prašinu sa mesta ispod imaginarne muzičke jelke sačuvanog za njih i druge drage nam izvođače.