Recenzija koncerta The Moonwalks i Dogs in Kavala, održanog 28. jauara u Beogradu, KC Grad
Bad Music For Bad People, KC Grad i istrajno vesela rokenrol publika ugostili su u nedelju 28. januara 2018. mlade detroitske psihodeličare The Moonwalks.
Ko su detroitski Mesečari?
"Trio u kojem su dve devojke zadužene za ritam (Kerrigan Pearce – bubnjevi + Kate Gutwald – bas), a jedan mladić za vokale i gitare (Jacob Dean) sa radom su počeli 2014. Bend je uglavnom sarađivao sa Jimom Diamondom, legendarnim detroitskim producentom zaduženim za prepoznatljivi zvuk bendova poput The White Stripes, The Dirtbombs, James Leg, The Sonics i nema sumnje da je Diamond pomogao da se za ovaj mladi sastav čuje i van Detroita. Ostalo su učinile njihove sjajne pesme u kojima osim psihodeličnih gitara, pulsirajućeg fuziranog basa i tribalnog ritma bubnjeva možete otkriti i deliće folk muzike, ali i žanrova srodnih psihodeličnom roku kao što su shoegaze i dream-pop. The Moonwalks umeju da se poigraju žanrovima i da od finalnog proizvoda naprave pitku rok ili pop pesmu začinjenu sjajnim gitarskim radom šefa grupe Jacoba Deana (pravo ime Jacob Bielaczyc)" (preuzeto iz BM4BP najave)
Pre Moonwalks su boje KC Grada počeli da tope Dogs in Kavala, meni jedan od simpatičnijih mlađih domaćih bendova. Za ove psiće može se reći da spajaju klasični prljaviju sortu psihodeličnog rokenrola sa ex-yu novotalasnim nasleđem i to rade prilično dobro. Sada su daleko usviraniji nego prvi put kad sam ih (makar delimično) slušala. Neodvojiv deo njihovog nastupa je i njihova verna publika koja se ne štedi u pokazivanju entuzijazma.
Ali. Iako su nepretenciozne, za moj ukus se možda se instrumentalne deonice malo rastežu i previše gube u sebi. Ovo ne bi bio toliki problem da bend na istima ne dosta ne insistira, posvećujući im dobar, iako ipak ne preveliki deo nastupa. Ako vam se ove melodije ne nađu receptore da se zakače i počnu da vas voze, jako je lako u toku tih seansi odlutati u mislima ili izgubiti se u razgovoru. I naravno da je lako biti pametan za drugoga (pogotovo kad ništa ne znaš ozbiljno da sviraš), ali lično bih baš volela kad bi batalili da psyche out-uju u meri u kojoj sad rade i umesto toga akcenat stave na garažno prženje ili novovalne elaborate, koji već i tako postoje u njihovoj muzici.
No, slušalac snuje, bend odlučuje - a ni ovako se ne žalim. Bitno je da se u bubnim opnama zaista oseća entuzijazam i ljubav prema svirci, a kada to postoji, ostalo će doći na mesto.
Pošto zbog nezgodne pozicije nisam uspela da dokumentujem ni delić sinoćnjeg nastupa, u zamenu nudim snimak sa prošlogodišnjeg Kišobran Piknika, koji je ujedno i bio malo više po mom (ne)ukusu.
Ubrzo ih na bini smenjuju Mesečari - za sprske stvaralačke pojmove ekstremno mlada ekipa. Obučeni su različite karnevalsko-elvisovske kombinezone, sasvim moguće autentične, iz vremena iz kog očito izvlače najintenzivniju inspiraciju.
Prvo što pomišljam je da Jacob ima glas kao frontmen Strokes-a, ali na moju veliku sreću, tu se svaka sličnost sa dotičnim precenjenim r'n'r šminkerima završava. Jer iako zaista jako mladi - svo troje imaju između 21 i 23 godine - The Moonwalks opasno sviraju. Evidentno i usvirani i talentovani, vode nas na putovanje kroz ugodno različite i uglavnom retro psihodelične pejzaže. Da citiram pametnijeg, zvuče kao jedan od neotkrivenih bendova sa legendarne Nuggets kompilacije. U tom smislu svakako spadaju u psihodelični 60s revival.
Kada se spoje audio i vizuelni utisak, jasno je da se mesečarenje Moonwalks odvija van ovog vremena, uz zanemarivanje i kreativni prezir prema aktuelnom vremenu. Jer kako drugačije i da gledate na savremenost iz Detroita, nekadašnjeg bogatog industrijskog auto-giganta, a sada mestu gde ljudi sade urbane bašte ne iz idealizma, već da bi imali šta da jedu u gradu prepunom zatvorenih i ispražnjenih samoposluga.
Primer Detriota ne ostavlja prostor za iluzije oko toga šta kapitalizam jeste i šta je spremio za nas. Sreća u nesreći, pa su uništene iluzije veoma često plodno tle za kreativne radnje. Odlučnost koja iz ove vrste razočarenja pretvorenog u proaktivnu pomirenost nastaje u suprotnosti je sa ekskapizmom, iako možda na njega na prvi pogled podseća. Potvrdu ovog utiska nalazimo i u Politikinom intevjuu sa Džejkobom.
Ni po stavovima ni po sviranju Moonwalks ne deluju mlado. Mladost i eventualno neiskustvo se ogledaju jedino u glatkim licima i nekim vanrednim situacijama. Recimo, kada je pukla žica na gitari, par minuta zamene i štelovanja bend je proveo u tišini. Da su Kerigen i Kejt započele bas-bubanj džem sešn, ma koliko banalan, sigurna sam da bi taj potez bacio već ustreptalu publiku u delirujum, ali kao što rekoh, lako je pametovati. A Moonwalks svakako, ako civilizacija opstane, imaju i vreme i budućnost pred sobom da razrađuju finese.
Osim klasične psihodelije, prljavo-svetloplavi Stratokaster proizvodio je i zvuke koji vuku na surf, a kadkad i na orijent, kao da su zbrisali sa Love, Peace & Poetry (ili TMSSTOB)? Devojačka ritam sekcija držala je uzde stabilno, sigurno, a kad zatreba umele su i da ih cimnu žustro, sve uz pomalo kontradiktorno nežno držanje.
Ono što mi je bilo posebno interesantno je način na koji se mlađahna trojka uspešno bori protiv u psihodeliji uvek preteće monotinije. Umesto da nas urone a vuku kroz duge i tečne henriksovske gitarske pasaže (mada je bilo i toga, posebno u toku bisa), Moonwalks često umeju da uhvate i obrnu sve na glavačke ili na kontra-stranu, dodajući tako uvek poželjnu dinamiku koja pomalo asocira na 13 Floor Elevators.
The Moonwalks su nas sinoć provozali kroz istovremeno i memljive i sveže raznobojne pejzaže američke i svetske psihodelije i pokazali da čak i toliko prozivani pozni milenijalci imaju nekog rokenrol keca u šljokičavim rukavima. Dostojno su predstavili svoj rad i svoj novi album, koji dolazi na vinilu u "jagode-sa-šlagom" boji, bez ijednog naziva pesme niti bilo koje informacije o bendu, produkciji, bilo čemu. Možda tako i treba da bude. Pustiti muziku da priča bez upadica.
Odličnu galeriju fotografija drage Milice Stamenković pogledajte ovde.
(a snimak stiže kasnije)
.
No comments:
Post a Comment