Od svirki do koncerata, od mladosti do matorosti

Disklejmer: koncertna "matorost" u ovom slučaju nije vremenska, objektivna kategorija, već pitanje ličnog osećaja. Tako možete imati 50 godina i biti i dalje mladi, ili se sa 25 osećati matoro. Jednako je stvar mentaliteta koliko i fizičke sposobnosti. Do preuranjene koncertne matorosti vas mogu dovesti faktori poput napornog posla, aktivnog porodičnog života, koncertnog "pregorevanja" posle dugo godina izlaženja, ili dugačka koncertne pauza zbog koje ste ispali iz forme.

foto: reakcija

Kad si mlad, ideš na svirke i certove.

Kad omatoriš*, počneš ideš na koncerte.
(isti bend može prvo da svira svirku, a 10 godina kasnije koncert).

* * *

Kad si mlad, odgovara ti da se svirka što više razvuče, da bi što duže ostao van kuće, pio, družio se i lakše prespojio vreme do jutranjeg busa, jer i onako nemaš para za noćni.

Kad omatoriš, ne odlaziš na koncerte koji počinju posle 10, ili za koje znaš da su nepouzdano organizovani; ako početak kasni duže od 20 minuta, pizdiš jer ćeš propustiti poslednji dnevni bus/zakasnićeš na uspavljivanje klinca/ti ćeš se uspavati ujutru/bićeš umoran na poslu... (dopisati po potrebi).

* * *

Kad si mlad, na sedećim koncertima ne drži te mesto; vrpoljiš se, okrećeš, izlaziš, šuškaš, brbljaš.

Kad omatoriš, sedentarni koncerti su čist blagoslov; sediš kao u pozorištu, isto očekujući i od drugih; u suprotnom, ako moraš da stojiš 2-3 sata, celih nekoliko dana se oporavljaš od bolnih leđa i nogu. U toku koncerta, u boljem slučaju maštaš o stolici, u gorem se zavlačiš u neki ćošak gde se nit' vidi, nit' čuje, ali se sedi (huh!).

* * *

Kad si mlad, ogradu u prvom redu na većim koncertima koristiš da se dodatno odbaciš u vazduh kad skačeš.

Kad omatoriš, koristiš je kao naslon ne bi li nogama bilo lakše (i sledećeg dana te bole nažuljani laktovi).

* * *

Kad si mlad, entuzijastično slušaš sve predgrupe, gladan novih muzičkih otkrića.

Kad omatoriš, poneku predgrupu ćeš žrtvovati i radije je slušati iz hola, dok pričaš sa prijateljima koje retko kad viđaš.

* * *

Kad si mlad i neko počne da se gura u prvim redovima u šutka-stilu, odgurneš ga veselo, ili manje veselo, ali i dalje u sportskom duhu.

Kao mator, u istoj situaciji cokćeš i vrtiš glavom, odgurneš ga ljutito, psuješ u sebi ili ga opsuješ glasno... Ovi današnji klinci...

* * *

Kad si mlad, kupio bi bilo kakav mrč, samo da imaš uspomenu sa svirke. Kad bi imao pare.

Kad omatoriš, cepidlačiš oko cene, ponude, kvaliteta, iako (obično) raspolažeš sa više novaca.

* * *

Kad si (baš baš) mlad, na prvi veliki koncert nosiš čepiće za uši (čitaj: vatu) da ih staviš ako bude preglasno. Kada koncert počne, sa olakšanjem shvataš da ti ne trebaju.

Mnogo godina kasnije, svaki put kad se muzičar obrati publici ti pitaš bližnjeg: "Šta je rekao? Šta je rekao?" (Da si stavio vatu onomad, možda sada ne bi morao da pitaš).

* * *

Kad si mlad, rado ideš na tribjute svojih omiljenih bendova, čak i na one loše.

Kad omatoriš, ne odeš na koncert nekog od omiljenih bendova ako ima novu postavu.

* * *

Kad si baš baš mlad, sramota te je da pričaš sa muzičarima i ne znaš šta bi ih pitao.

Kad si malo manje mlad, otvori ti se, imaš pitanja i nemaš zadršku.

Kad omatoriš i ideš na nekoliko koncerata godišnje umesto na nekoliko mesečno, u tom pogledu opet postaneš baš baš mlad.

* * *

Kad si mlad, živa muzika ima sposobnost da ti ogoli dušu i vozi te na najneverovatnije načine.

Kad omatoriš, živa muzika ima sposobnost da ti ogoli dušu i vozi te na najneverovatnije načine.

*

(snimci: walkonspirit)