Epilog priče o obešenim štencima

Nastavak priče započete 12. marta.

Izvršioci su 17-ogodišnjak i 15-ogodišnjak. Vesti i komentari:

Blic

Glas javnosti

Press

Kurir

Alo!

Nekoliko činjenica:

O psima:

1. Izuzetno je redak slučaj da je agresija odraslog psa, pogotovo ženke, usmerena na štence.

2. Štenci su prilično bespomoćni, ali nisu ni glineni golubovi. Faktički je nemoguće da terijer malog rasta, sam, bez pomoći, udavi sva četiri šteneta... Pogotovo pored dva odrasla psa.

3. "Grč vilice", koji spominje otac mladića kao opravdanje za fatalni ishod (Blic), je mit. Ni jedna pasmina nema fizičko "zaključavanje vilice". Postoje pasmine, kao što su terijeri, koje su uporne i tvrdoglave po prirodi i u stanju su da budu vrlo zadrti jednom kada uhvate plen. "Zadrto" ne znači "neodvojivo". Uostalom, terijer male glave koji drži "zaključana" 4 šteneta...?!

4. Da li je slučajnost što se metod kačenja "mamca" za grane drveta koristi kao fizički trening određenih vrsta pasa? Scene kada se pit-bull ili stafordski terijeri vilicama "bese" o grane ili sajle su postale deo ikonografije agresivnih/kriminalnih oblika ulične kulture.

O ljudima:

1. Primetite kako se forsira termin "dečaci". Mladi ljudi između 15. i 17. godine života ni po jednoj osnovi - psihičkoj, fizičkoj, fiziološkoj - nisu deca. S druge strane, u vestima o razbojništvima i tučama, poput ove, redovno se oslovljavaju kao "maloletnici" ili "mladići". Da li neko aludira na nevinost?

2. Kada je žrtva sadističkog zločina ljudsko biće, mase se gnušaju i iščuđavaju kako je počinilac, "dobro dete", mogao da počini takav zločin, te se krivica baca na omiljene faktore - "sekte", drogu, i sl. Znaci koji su možda prethodili tragediji, poput iživljavanja nad životinjama, vešto se potiskuju u umovima bližnjih i javnosti, a krivica pada isključivo na spomenute i njima slične "zle sile".

3. Da je iko onih koji huškaju na nasilje prema, ili uteruju strah od "krvoločnih napada podivljalih čopora" životinjama uložio polovinu vremena posvećenog tim aktivnostima na pronalaženje i širenje informacija o tome kako se ponašati da ne isprovocirate psa i kako se ponašati u slučaju napada, broj napada i ujeda bi sigurno bio značajno manji. Ali pretpostavljam da im to ne bi bilo u interesu...

4. Šteta je što se ovako ozbiljnom temom bave većinom tabloidni/senzacionalistički listovi. Veliki minus za "respektabilnije" novinske kuće, poput Politike, jer se redovno bave psima lutalicama kada treba pisati huškačke članke o ujedima, čoporima, krvoločnosti, itd, ali teme o zlostavljanju životinja, poput ove, ih se apsolutno ne dotiču.

5. Ukoliko roditelji budu nastavili da besumučno pravdaju i lažu u korist svog potomstva kome je potrebno psihološko savetovanje, ionako loša mentalna slika naroda će postati još mnogo, mnogo gora...