Kultura oblaka

pročitajte ovaj tekst i na Dokolici B92

Koliko cenite cirus iznad vaše glave?

Još u vreme kada nas kao bebe guraju u kolicima, gledajući gore počinjemo zbližavanje sa nebeskim svodom, a pogotovo oblacima - tim masivnim paperijastim formama koje se čine najnežnijim pojavama u prirodi. Nije ni čudo što su neizostavan motiv na većini dečijih crteža. Međutim, kako postajemo stariji i dosadniji, sve se ređe dešava da zastanemo i pogledamo ka nebu, sve ređe osetimo ljubav i fascinaciju prema našem prirodnom okruženju. Pored toga, naš pufnasti izvor inspiracije i umirenja iz detinjstva počinjemo da povezujemo sa negativnim stvarima - sa hladnoćom, sa padavinama koje nam ometaju aktivnosti, sa oblačnošću koja nam remeti raspoloženje... Ne shvatajući da je obično naše stanje uma ono što čini oblake tako sumornim, a ne obrnuto.

Jednog oblačnog i oko 6 godina dalekog dana, Londonac Gavin Pretor-Pinney je odlučio da

kaže Ne „psihologiji plavog neba“ - verovanju da je dan bez oblačka na nebu idealan dan. Kaže da je iz čiste zabave je započeo „The Cloud Appreciation Society“ - veb portal posvećen oblacima, njihovoj lepoti, formama i vrstama. A da bi udruženje zaista bilo udruženje, ponudio je opciju članstva - uplaćujući simboličnu svotu novca, dobijate sertifikat da ste registrovani član društva i „posmatrač oblaka“ („cloudspotter“). Ono što je (navodno) iznenadilo člana broj 0001 - samog Gavina, je činjenica da nije bio usamljen u svom poštovanju oblaka - broj prijava je počeo da raste. Do ovog trenutka, udruženje broji 23679 registrovanih lovaca na oblake iz čitavog sveta.

Sam Gavin nije meteorolog, već dizajner i autor koji radi u izdavaštvu - otud mogućnost da priču vezanu za Društvo tako dopadljivo upakuje i prezentuje, kao i da napiše priručnik i vodič kroz svet oblaka, osmisli majice i prišivače... Uspelo mu je da od svakodnevne pojave napravi svojevrsni brend - mogućnost da ako volite da gledate u nebo nakačite i bedž na kome to piše. A ljudi jako vole da budu deo nečega većeg, pogotovo ako to nešto izgleda neobično i privlačno. Ali da li zaista možemo gledati na stvari tako uskogrudno? Posmatrati članove kao pomodare u potrazi za identitetom, a osnivača kao sposobnog preduzetnika koji prodaje oblake?

Iako nije naučnik, gospodin Pinney je bistar, maštovit vešt sa rečima, a uz to i entuzijasta - ove osobine ga čine idealnim edukatorom. I zasita, Gavin drži jako mnogo predavanja i radionica o značaju oblaka, kako po školama, tako i po naučno-popularnim konferencijama. Poziv je značajan jer je apsurdno da u eri kada je klimatologija poteže goruće teme vezane za opstanak čovečanstva, istovremeno zapostavlja istraživanje jednog od glavnih saučesnika u kreiranju same klime - oblaka - već gotovo pola veka. Kakvi god da su mu pozadinski motivi, svojim pop pristupom Gavin polako ali sigurno reanimira ovaj nepravedno umrtvljeni segmenta nauke. Usput, inspiriše mnoge da postanu svesniji sveta oko sebe.

Gavin Pretor-Pinney

Njegov talenat za oslikavanje zamršenih prirodnih procesa na jednostavan i prijemčiv način briljira u BBC-evom dokumentarcu „Cloudspotting“. On vas polako uvodi u raznoliki svet oblaka. Znate da se sastoje od vode, ali kako stvarno nastaju? Gavin će vam objasniti tako što će napraviti oblak u flaši. A onda te fascinantne forme! Podsetiće vas klasika: pitomih i dežmekastih kumulusa koji lete nisko i izgledaju poput stada ovaca; monotonih stratusa i nimbostratusa „zbog kojih su ostali oblaci na lošem glasu“ i koji su odgovorni za duge i dosadne padavine; impozantnih olujnih kumulonimbusa; i najviših, najnežnijih i najprolaznijih - talasastih cirusa.

Pored toga što sajt Cloud Appreciation Society omogućava pristup korisnom osnovnom „ključu“ za raspoznavanje oblaka i drugih nebeskih pojava, kao i lepoj galeriji, stvaranje onlajn zajednice lovaca na oblake dovelo je i do svežih otkrića - recimo, do primećivanja asperatusa, retkog i dramatičnog oblaka, čije je postojanje ustanovljeno upravo fotografijama koje putem sajta razmenjuju članovi Društva. Ušlo se u proceduru da ovaj oblak uđe u zvaničnu nomenklaturu i postane prva nova registrovana vrsta oblaka posle 50 godina.

No zašto bi ljudima utučenim egzistencijalnim pitanjima i spektrom kriza znanja o oblacima bila korisna ili uopšte bitna?

Prvo, različite vrste oblaka i njihovo „ponašanje“ na nebu uslovljavaju i različite vrste i intenzitete meteoroloških pojava kao što su padavine. Više je nego korisno da otprilike umete da procenite šta vas očekuje napolju. Drugo, oblaci su jedan od razloga zašto opstajemo - pored toga što su deo ciklusa kruženja vode, zaslužni su za reflektovanje dobrog dela Sunčevog zračenja nazad u kosmos, ali i za zadržavanje određenog dela Zemljine toplote koja pokušava da „pobegne“ - čineći temperaturu stabilnom i pogodnom za život. Toliko značajni objekti zaslužuju da osnovna znanja o njima budu stvar opšte kulture. I treće - baš zbog toga što živimo pod konstantnim stresom, uvek dostupni i besplatni pogled na lepršanje belih pufni i talasa je nešto što nas može rasteretiti i vratiti nam izgubljeni smešak na lice.

„novootkriveni“ asperatus

Ukoliko ukradete malo vremena da pogledate gore, nećete biti oštećeni - naprotiv, pogled će vam pomoći da umirite brige i stimulišete čula, da razmrdate um pokušavajući da identifikujete koji je to oblak iznad vaše glave ili prepoznate neki simbol u njemu. I najzad, da naslutite moć čitave atmosfere, planete i kosmosa. Kada se uporedi sa njihovom veličinom, vaše postojanje će vam izgledati kao kap vode u oblaku. A taj osećaj vam makar za trenutak može doneti oslobođenje i istinski spokoj.