Slikoviti petak || Image Friday #004

long lost negatives... looong expired Orwo film...

Apache (San Francisco) @ Akademija, Belgrade (Serbia)

2010-06-08

(ova poslednja je manuelno crop-ovana... makazama... slucajno :))

Pomen slobodi muzičkog istraživanja

pročitajte ovaj tekst i na Dokolici B92

Vrli novi veb (ne) voli vaš omiljeni nezavisni bend

Mark Zuckerberg je Tajmov čovek 2010. S druge strane, konačna smrt Myspace-a je samo pitanje vremena.

Sunovrat koji je doživela nekada dominantna socijalna mreža zahvaljujući komercijalizaciji, gomili katastrofalnih odluka i užasnim tehničkim rešenjima većinu korisnika nije mnogo pogodila - jednostavno su se preselili na Facebook. Međutim, ukoliko ste muzičar ili muzički fan, agonija Myspace-a sigurno boli i vas.

Myspace Music je bio jedna od najmoćnijih alatki za otkrivanje nove, nezavisne muzike. Svaki izvođač je imao jednaku mogućnost da prikaže svoj rad svetu, kao i odličnu platformu za promovisanje drugih projekata, kolega i etiketa.

Muzičkim fanovima je ovo pružalo zadovoljstvo beskrajnog istraživanja i preslušavanja - jer svaka nova otvorena stranica je vodila desetinama novih. I to probranim od strane samih umetnika. Ukoliko imate živaca da čistite žito od kukolja, ovakav koncept je rudnik zlata.

Koji su ga detalji činili tako efikasnim?

1. Top Friends - možda najkorisniji momenat za svakog muzičkog istraživača. Lista top prijatelja omogućavala je muzičarima da sastavljaju sopstvene top liste - „bratskih“ bendova, bliskih kolega, izdavača, velikih uticaja... Ovakve kompilacije omogućavale su radoznalcima da na prostoru od nekoliko kvadratnih centimetara pronađu karike koje bi u vreme dominacije štampanih medija morali da jure kroz tone intervjua. Ako vam se dopada zvuk nekog benda - velika je verovatnoća da ćete u „njegovom top-u“ pronaći štošta blisko, interesantno i korisno.

2. Slobodnije uređivanje profila - daleko je veća mogućnost postavljanja fiksnog sadržaja (npr. spotova), što je mnogo praktičnije nego juriti prolazne linkove na nekom zidu. Organizacija MS profila je daleko više ličila na klasičnu organizaciju pravog veb-sajta.

3. Bulletini - zahvaljujući HTML kodiranju, u jednom bulletin postu su se mogli poređati i tekst i video i slika. Praktično i pregledno za najavu albuma ili koncerta. Pored toga, bulletine ste mogli da jednostavno ne otvorite ako vas ne zanimaju - nisu vas ujedali za lice kao FB hranivo, pa tako nema potrebe da „sakrivate“ izvođača ako želite da ga ignorišete neko vreme.

4. Blog, koji je od strane mnogih bivao odlično upotrebljen za arhiviranje intervjua, novinskih/web članaka i drugih sitnica koje mnogo znače.

5. Pregledan kalendar događaja, na glavnoj strani profila.

I setite se - nekada je postojao plejer bez iritirajućih iskačućih reklama. Koji je radio.

Ono što je najlepše je što se sve to skockalo nekako spontano. Niti je lista Top prijatelja bila osmišljena radi stvaranja muzičkih konekcija, niti su bulletini osmišljeni radi muzičkih najava - no ti elementi su se sjajno uklopili kao alati jedne guste i nezavisne muzičke mreže.

A onda je krenulo restruktuiranje koje je podrazumevalo daleko agresivnije reklame i ubacivanje komercijalnih sadržaja; nepodnošljivo usporavanje funkcionisanja; loše pokušaje kopiranja Facebooka; katastrofalno bagovite nove verzije plejera. Sve do potpunog uništenja svakog smisla. Upravo zato je sve gore napisano o MS-u u prošlom vremenu - toliko se srozao da se ne može smatrati istim sajtom. Zato su ga mnogi korisnici otpisali. Posledično, muzičarima se više ne isplati da gube vreme ažurirajući profil, jer nema više nema fanova koji bi to primetili.

Mnogi izvođači su jednostavno prinuđeni na migraciju na Facebook, prateći svoje fanove. Međutim, FB je jako slabo prilagođen muzičarskim namerama. Ništa ne razlikuje stranu vašeg benda od strane bilo kog proizvoda, besmislene akcije ili peticije. Mogućnosti za fiksno, a slobodno prikazivanje sadržaja i informacija su jako ograničene. Stranici je predodređeno da na duže staze bude priličan ćorsokak, umesto još jedne niti u mreži poput Myspace-ove. Smisao i efikasnost sada zavise isključivo od konstantnog, ali odmerenog „pisanja po zidu“. Informisanje o trenutnom ima daleko veći prioritet od predstavljanja kontinuiteta ili od bilo kakvog oblika sistematičnosti.

Nove socijalne mreže su usko povezane sa fenomenom hajpa. Ko pronađe kopču pomoću koje može da se širi viralno - predodređen je za ogromnu vidljivost, za tih čuvenih 15 minuta slave. Nažalost, ta kopča uopšte ne mora imati veze sa vrednošću, kvalitetom ili  preporukom muzičara. Internet hajp je postao nova alatka stare mašinerije koja diktira zvezde globalne scene. Na površini zadržava privid slobode i demokratičnosti koristeći enorman broj „iskrenih lajkova“ i dominaciju nad internet trendseterima, bilo da su u pitanju blogovi ili Pitchfork. A sama muzika i muzičari ostaju u nekom drugom, trećem ili petom planu. Da li se internet od oslobodioca muzike pretvorio u zlatni kavez muzičke industrije?

Slikoviti petak || Image Friday #003

"The failure of the glove market doesn't imply a failure of the fly market" - said the only employee left at the glove store, rubbing his 8 hands.

The Butterfly Effect

...ahahhahahaah, sjajno.

Mr. Lovenstein

Slikoviti petak || Image Friday #002

Eristalis tenax (Diptera, Syrphidae)

(cc) attribution noncommercial

Poslednji insekt uslikan 2010, pre ledenog pakla i sveg što zima nosi... 30. nov 2010.

Casa Mare

pročitajte ovaj tekst i na Dokolici B92

Šta simbolizuje moderna Evropa? Čemu stremi? Šta mi, posmatrajući je još uvek bojažljivo i sa strane, od nje očekujemo? Jedna od najočiglednijih stvari je da Evropa želi da sruši kako državne, tako i mentalne i kulturološke granice između svojih naroda, što je daleko lakše staviti na papir nego zaista i uraditi. Jer nije da joj tlo tokom vekova nije natopljeno krvlju i nije da svi nismo opterećeni teretima istorije. Nije ni da nismo opterećeni realnim ekonomskim problemima nastalim usled podizanja i spuštanja „EU brana“. Nije da je jednostavno.

Pa ipak, ako pogledamo u prošlost, situacija u kojoj se naš kontinent nalazi nije mu strana. Iako je sada sve bolje definisano rigidnim političkim jezikom i birokratijom, pa otud dodatna zastrašujuća nota, činjenica je da je Evropa vekovima unazad jedna velika smeša nacija i naroda koju neka velika nevidljiva varjača konstantno i žustro meša. Iako postoje oni koji uporno pokušavaju da se ponose „čistim etničkim nasleđem“, više je nego dobro poznato i očigledno da su Evropljani dobrim delom jedna velika genetska i kulturološka papazjanija. Prstohvat Bliskog istoka, prstohvat severne Afrike dodat supi potomaka Rimskog carstva, Germana, Slovena, Kelta...

Ono što je fascinantno je da se u svim previranjima i međusobnim trvljenjima uvek mogao naći neki džep kontinenta koji je čuvao različite etničke grupe lokalaca i pridošlica, koji su tu našli svoj mir i nastavili da žive svako po svojim pravilima i običajima, ali u toleranciji - koji su spontano, bez strogih uredbi, postigli ono čemu savremena Evropa teži. To se desilo i na nekoliko mesta duž žile kucavice centralne i istočne Evrope - reke Dunav. A nemačkom fotografu Franku Gaudlitzu su upravo ova reka i stanovnici njenih obala dugogodišnja inspiracija za svojevrsne fotografske studije.

Frank nije pristupio svom dvogodišnjem projektu, Casa Mare, na tipični etno-fotografski način. Iako ga je čekao susret sa brojnim i specifičnim grupama nastanjenim duž jedne od najvećih evropskih reka, on nije želeo da jednostavno slika njihovu narodnu nošnju i tipičnu arhitekturu. Pristup je bio ličniji - zamolio je sve svoje modele da obuku ono što oni sami smatraju svojom najsvečanijom odećom i da mu tako sređeni poziraju u sobi za goste - Casa Mare. Ovakav pristup mu je omogućio da istraži kako su se različiti uticaji vremenom zamešali i prespojili u umovima ljudi, menjajući kroz generacije i narode koncept poimanja „lepog“, „svečanog“ i - sopstvenog. Kako se tradicionalno prepliće sa modernim. Kako Zapad utiče na Istok, i obrnuto. U okviru samo jednog sela vas očekuje neverovatna raznovrsnost kućnog enterijera i ličnog eksterijera.

U toku realizacije Casa Mare, Gaudlitz je obišao pokrajne Rumunije, Mađarske, Srbije, Bugarske i Moldavije, od kojih su prve dve zemlje najzastupljenije. Pored autohtonih etničkih grupa, kao i starih naroda bez države - Roma, Tatara i Cincara, istražio je i fotografisao i one za koje moguće niste nikada niste ni čuli - Ruse Staroverce u delti Dunava, Dunavske Švabe u Baranji (Mađarska), „Saksonce“ u Transilvaniji... Evropa krije neverovatna šarolika iznenađenja, kao i par dokumentovanih bizarnosti - sliku Tita okruženu katoličkim ikonama, vojvođanski kožni mantil i svečanu trenerku i impresivne tetovaže jednog rumunskog atlete, između ostalog. Fotografije su kako sadržajno, tako i likovno odlične. Iako je u pitanju poziranje, zbog slobode koja je data modelima deluju prirodno i spontano. Autor pokazuje istančan osećaj za detalj.

Povrh svega, priča o Casa Mare je aktuelna samim tim što gostuje u Etnografskom muzeju Beograda, u periodu od 16. decembra 2010. do 6. februara 2011, pa imate izvrsnu priliku da odmorite oči od prazničnog kiča fokusirajući ih na sjajne fotografije ruha Balkana koje gotovo sigurno ne poznajete.

Amin.

Neko je to morao da kaže.

Someone had to say it. Thanks Hugh.

(c) Hugh MacLeod

Slikoviti petak || Image(inable) Friday #001

So, most of photo activities are now on Scarabography (which is what a regular photo web site should be, only if I wasn't so lazy and my photo activities weren't so lame... so I've deserved a blogspot). But, here on SScarab there's gonna be a "Image(inable) Friday" feature from now on - selection of six-legged or random photos of mine every Friday, just to keep your visual apparatus stimulated. And here's one appropriate for (Orthodox Christmas) today...

Kao što ste već znate, većina foto aktivnosti je sada izmeštena na Skarabografiju (koja izigrava regularni foto sajt koji bih imala da nisam lenja i da s toga moje foto aktivnosti nisu tako nekonsistentne i bezveznjikave... te sam zaslužila blogspot). Ipak, od sada na S.Skarabu počinje tradicija Slikovotog petka - selekcijе šestonožnih ili zanimljivih random fotki (petkom), čisto da održe Vaš vizuelni aparat stimulisanim. A evo jedne za danas...

...се роди!

Majmunče

Da li je u pitanju realna potreba za uvođenjem reda ili manifestacija unutrašnje šizofrenije, bilo kako bilo, Svemirski Skarab se malo razmahao te je došlo do stvaranja još 2 WWW loptice. Da bi izbegli opštu zbrku ovde, na matičnom blogu, većinu fotografija već neko vreme kačim na Skarabografiju.

A najsvežija novost je Zeleno Majmunče - blog posvećen ekološkim i zaštitarskim temama, uradi-sam projektima i DIY etici generalno. Još je u ranoj fazi razvoja, ali nadam se da će biti sve sadržajniji, kvalitetniji i lepši. I zeleniji, naravno.

Za početak, bacite oko tutorijal kako da napravite podmetač za čaše (i ostalo) od providnog diska.

Pojedite vašu čašu

pročitajte ovaj tekst i na Dokolici B92

Velike plastične čaše su nezaobilazni element svakog muzičkog događaja, pogotovo festivala. Da ne govorimo o tome koliko su prisutne na alkoholno-baziranim događajima poput Beerfesta. Po završetku burne festivalske noći, pogled na ugaženu livadu prekrivenu tepihom plastike je neizostavno bolan ako imate i malo osećaja za prirodu i ambijent. U više zlom slučaju ostaće baš tu narednih nekoliko vekova, a u manje zlom isto toliko vremena će dopunjavati već prepunjeni prostor neke deponije. Pored toga, ove čaše često imaju oštre ivice idealne za grebanje vašeg jezika i ćoškova usana, iritantno se ugibaju i krckaju pod nogama dok se probijate kroz gužvu, a pogled na njih kako leže zagnjurene u bare vode, pića i neidentifikovanih telesnih izlučevina vremenom izgrađuje snažan osećaj gađenja. Pivska čaša zajedno sa svojom manjom sestrom - običnom plastičnom čašom - predstavlja nužno zlo na dečijim i „odraslim“ žurkama, otvaranjima izložbi, prijemima i ma kakvim društvenim događajima - pre svega jer su jeftine, ali i zbog korisne osobine da se ne mogu razbiti nekome o glavu. Velika je verovatnoća da ćete upravo sa nekom od njih u naručju ući u vrlu novu godinu...

Međutim, ni jedan presto nije večan. Kreativne dame iz dizajn agencije The Way We See The World su na korak od toga da uzdrmaju i promene svet društvenog pijenja zauvek. Osmislile su Jelloware - čaše koje ne samo da su potpuno (i brzo) biorazgradive, već su i svakim svojim delićem jestive.

Jelloware čaše su napravljene od agara - želatinaste materije koja se dobija iz određenih morskih biljaka. Agar prožima mnoge ljudske proizvode - od kolača, preko kozmetike do kapsula lekova. Kada se to uzme u obzir, prosto je neverovatno da nekome ranije nije sinula ideja da se vrlo efikasno može pretvoriti i u čašu. I to vrlo neobičnu čašu - koja se živahno ugiba i vibrira, a pritom je dovoljno čvrsta, koja ne samo što će se efikasno razgraditi kada se odbaci, već će poslužiti i kao prihrana okolnim biljkama, koja se može gricnuti u bilo kom trenutku i kojoj se može (a i ne mora) pridodati bilo koja aroma.

Projekat je naišao na sjajan prijem javnosti i vrlo brzo su na adresu TWWSTW počela da stižu pitanja i narudžbine. No Jelloware ima solidno dug put pred sobom - izradu prototipa i obimna testiranja da bi dobio konačnu formu koja najbolja i najpraktičnija moguća. Zbog toga su autorke okačile projekat na Kickstarter - čuveni nezavisni fundrasing sajt. Nama „smrtnicima“ van onlajn sistema plaćanja ostaje samo da misaono podržimo Jelloware. Figurativno i bukvalno osvežavajuće ideje poput ove uvek podsećaju da svet u kome živimo nije postao baš potpuno nakaradan i naopak. A kako će se žele-čaša zaista pokazati u praksi - koliko će se meškoljiti dok se krećete ili cupkate i koliko će se lepiti za đonove, ostaje da se vidi. Jedna od na prvi pogled vidljivih mana je što je ne možete pridržati među zubima kada poželite da aplaudirate. Ali bar „kucanje“ deluje zabavnije.

skarab's best albums of 2010

20. Otis Gibbs - Joe Hill's Ashes

19. James Vincent McMorrow - Early In The Morning

18. Woven Hand - The Threshingfloor

17. SteelDrivers - Reckless

16. Junip - Fields

15. Rae Spoon - Love Is A Hunter

14. Black Angels - Phosphene Dream

13. Sarah Jaffe - Suburban Nature

12. Alejandro Escovedo - Street Songs of Love

11. Angus & Julia Stone - Down The Way

10. Wolf Parade - Expo 86

9. Dax Riggs - Say Goodnight To The World

8. Harlan T. Bobo - Sucker

7. Sea Of Bees - Songs for the Ravens

6. Lower Dens - Twin-Hand Movement

5. Wooden Wand - Death Seat

4. Munly and The Lupercalians - Petr and the Wulf

3. Black Mountain - Wilderness Heart

2. Swans - My Father Will Guide Me...

1. Shearwater - The Golden Archipelago

H.N.Y