Pročitajte ovaj tekst na Kulturi B92
Stvaralaštvo Džona Džejmsa Odubona
Džon Džejms Odubon (John James Audubon) bio je francusko-američki prirodnjak i slikar, najpoznatiji po svom životnom delu - knjizi slika “Ptice Amerike” (The Birds of America), najopsežnijem, najdetaljnijem i najveštijem poduhvatu prirodnjačke ilustracije tog vremena, kao i jednim od najzačajnijih i najvrednijih dela američke umetnosti uopšte. Odubon je proveo gotovo čitav životni vek proučavajući, loveći, preparirajući i slikajući faunu ptica severnog dela američkog kontinenta.
Impresivni opus “Ptice Amerike” sadrži 435 grafika rađenih tehnikom bakroreza, a bojenih rukom. Svih 497 vrsta ptica predstavljeno je u prirodnoj veličini, a ono što je bilo posebno neobično i prvi put urađeno u ilustraciji ptica - Odubon je na slikama rekonstruisao njihove prirodne pokrete, stavove i ponašanja, često u kompoziciju uključujući i prirodno okruženje date vrste. Pre Odubona, standard je bio da se životinje slikaju statično, pomoću prepariranih primeraka koji su služili kao modeli.
Pernata opsesija
 |
| Džon Džejms Odubon 1826. g. |
Odubonovo rođeno ime je bilo Žan-Žak Odubon. Rođen na Haitiju, proživeo je lagodnu plemićku mladost u Francuskoj, baveći se mačevanjem, jahanjem, violinom. No od najranijih dana najviše ga je privlačilo posmatranje ptica. Bio je opsednut njima, i kako je sam govorio, doživljavao ih je jako bliskima. Njegov brižni otac je negovao njegovo interesovanje, ukazujući mu na gracioznost i nežnost pernatih životinja, na njihovo ponašanje i osećanja.
Kao 18-ogodišnjak 1803. godine napušta Francusku, bežeći od Napoleonskog rata i moguće mobilizacije. Anglikanizuje svoje ime, naseljava se na imanju koje je kupio njegov otac i uči jezik. Biva momentalno opčinjen američkom divljinom - ogromnim netaknutum prostranstvima, planinama i stoletnim šumama. Davali su mu utisak nesputanosti koja je odgovarala njegovoj fizičkoj snazi i slobodnjačkom karakteru. Naravno, za oko mu zapada i neverovatna raznovrsnost ptičijeg sveta novog kontinenta. A sada je bio potpuno slobodan da se prepusti svojoj strasti. Njegovi prvi zreli crteži ptica nastaju 1805. godine.
Na početku se nije pokazao kao poseban talenat za slikanje, ali bio je izuzetno uporan i motivisan. Vežbao je crtanje i slikanje akvarelom, a istovremeno savladavao i prepariranje i proučavao ornitološke zbirke po muzejima i privatnim kolekcijama. Spoj predanog rada na tehnici, poznavanja anatomije i suštinske povezanosti koju je osećao sa pernatim stvorenjima na kraju je rezultiralo utiranjem stvaralačke staze koja je njegov rad učinila tako posebnim.
Odubon je već odlučio da ptice slika u prirodnoj veličini. Međutim, bio je nezadovoljan time što na nije mogao da prenese životnost, raznovrsnost ponašanja i dramatične scene koje je posmatrao u prirodi na papir. Napravio je ključnu prekretnicu u svojoj tehnici slikanja - umesto da slika već montirane preparirane ptice, koristio je sveže ulovljene primerke, koje je čiodama i drugim pomagalima postavljao u položaje najpribližnije onome što je video u prirodi i zapisivao u beleškama. A onda je slikao. Uporedo, postajao je sve veštiji u prikazivanju teksture perja i prelivanja boja. Kada su mu finansije to dozvolile, unajmio je pomoćnike radi crtanja pozadine i vegetacije. Posledično, ptice na Odubonovim slikama počele su da isijavaju sve većom životnošću.
Odubon je postajao sve poznatiji i priznatiji u ornitološkim i umetničkim krugovima mlade Amerike. Održavao je izložbe, ali nikako nije uspevao da pronađe izdavača za kompletan opus svojih dela. Shvatio je u da Novom svetu neće moći da načini taj sledeći i ključni korak. Iako u večitim finansijskim problemima, uz ženu i dva sina koji kompletno zavise od njega, odlučuje da rizikuje - sastavlja portfolio i 1826. godine plovi za Englesku, u nadi da će Stari kontinent biti zainteresovaniji za njegov rad.
Realizam, impozantne kompozicije i izuzetan detalj sa jedne, i predstavljanje novih, egzotičnih i neviđenih vrsta sa druge strane je kombinacija koja je učinila da Odubonovo stvaralaštvo u Evropi postigne uspeh gotovo preko noći. Posle preko 20 godina slikanja, 1827. godine prvi otisci „Ptica Amerike” napokon izlaze na svetlost dana.
Trag Odubonovog dela i zub Odubonovog vremena
Pored doprinosa umetnosti, Odubonovo životno delo je ostavilo i veliki trag u nauci. Upravo on je izumeo prstenovanje ptica, najkorišćeniji metod u ornitološkim istraživanjima. Njegovi eseji o pticama objavljeni pod naslovom ”Ornitološka biografija” sadrže dosta spornih podataka - Odubon je bio poznat po tome da je voleo da preteruje u naraciji da bi priče učinio impresivnijim - ali sadrže i dragocene opise novih vrsta, staništa i ponašanja. Ono što je specifično je da pružaju uvid u to kako su se doseljenici u 19. veku odnosili prema živom svetu i gde leže koreni modernog istrebljenja mnogih vrsta.
Jer, tužna je i ironična ljubav koju ste kao pripadnik životinjskog sveta mogli da dobijete od ljudi u vreme Odubonovog delanja. I sam Odubon je bio strastveni lovac, što može zvučati paradoksalno. Ljudska svest o krhkosti prirodnih sistema bila je ograničena, a živi svet je delovao toliko bujno i vitalno da se činilo da se ubijanjem stotina i hiljada primeraka ne može nauditi vrsti.
Odubon je govorio da je „bedan dan u kome ustreli manje od sto ptica”. U jednoj belešci opisuje kako je naleteo na veliko usnulo jato prelepih pelikana. „Oborio sam dva najlepša primerka koja sam u životu video. Sigurno bih utrelio stotinu ove časne gospode da mi se nije dogodila greška pri punjenju puške.”
Dejvid Atenborou (BBC) je prokomentarisao da je “Odubonov način razmišljanja bio potpuno uobičajen za vreme u kom je živeo. Ono što nije bilo uobičajeno, međutim, bilo je uživanje koje je nalazio u pticama”. Ptice su bile njegova opsesija, životno delo i vrhovni objekti divljenja, ali upravo je ključ u tome da u to post-prosvetiteljsko vreme kao neljudska forma života niste mogli da imate istinski status živog bića. Kao ptica, mogli ste da budete objekat divljenja i inspiracije - ali suštinski niste bili ništa više od objekta.
Odubon je bio svestan da su neke vrste ptica koje je slikao i lovio retke, ali za života nije mogao da pretpostavi da će materijalistički pogled na prirodu koji je i on delio sa svetom odvesti u njeno masovno uništavanje i izumiranje mnogih vrsta koje je toliko voleo.
Po okočanju američkog Građanskog rata, ekonomski i poljoprivredni razvoj dobijaju ogroman zamah i apsolutni primat. Uništavanje velikih površina pod stoletnim šumama i neumereni lov “za šaku dolara” dovodi mnoge ptice koje su bile simboli američke divljine do istrebljenja.
 |
| Beljokljuni detlić,Campephilus principalis |
Tako belokljuni detlić (Campephilus principalis), raskošna ptica i jedan od najvećih detlića, sada živi jedino kao jedna od najpoznatijih Odubonovih slika. Gotovo čitav vek nije bilo pouzdanih opažanja u divljini - pretpostavlja se da je u potpunosti nestala. Ista sudbina snašla je još šest izuzetnih ptica ovekovečenih u “Pticama Amerike”, među kojima su čuveni golub selac i jedini severnoamerički papagaj.
Slike Džona Džejsma Odubona su spoj brilijantne umetničke i zanatske veštine i inovativnog pristupa punog nadahnuća. One probijaju okvire prirodnjačke ilustracije i postoje kao kompletna umetnička dela, jer u sebi pored izuzetno vešte tehničke obrade motiva nose i poetski smisao - duh vremena u kome je čovek bio slobodan da luta po divljini, kako okolnoj tako i onoj unutrašnjoj, duševnoj, diveći joj se bez ograda, gađenja i straha. Šteta je samo što tokom tih davnih ekspedicija nismo naučili da priroda ima i svoje granice, pa danas neke ptice pevaju, love i lete samo na delima majstora.
 |
| Karolinska papiga, Conuropsis carolinensis |
 |
Golub selac (Columba migratoria) |
