Stages of a Photographer

The modern photographer truth-graph :)

Za sve nove i okorele škljocavce

via Lenscratch via hubby

Environmentally Grim Photography

Neke moje fotografije nastale u proteklih par godina. Čudno, ali i pored mog interesovanja za ekologiju, životnu sredinu i truljenje Sveta, ovo su možda jedine koje nose neku dublju poentu vezanu za teme.

Some photos I made in the last couple of years. Strangely, despite my interests in ecology, environmental sciences and Decay of the World, these are the only ones that have some deeper environmentalist thoughts related to those subjects.

Click on them for more details (on flickr) // klik na njih za više detalja (na flickr-u)

note: all photos are non-manipulated and non-staged // fotografije nisu manipulisane niti nameštene (tj. zabeleženo zatečeno stanje)

my

(recent work): http://www.flickr.com/photos/spacescarab/

http://www.flickr.com/photos/streetscarab/

(old work): http://www.flickr.com/photos/kalissa_zps/

Prenerazila se zimina - utisci

Bez preteranog uvijanja i odugovlačenja moram da kažem da je film ispunio sva očekivanja koja sam potajno gajila.

Ispunio je suštinsku ulogu dokumentarnog filma - a to je da objektivno informiše publiku, da predstavi sve strane uključene u temu, bez pristrasnosti, dramatizacije i licemerja. I naravno, da sve to režiserski i vizuelno bude kvalitetno i jedinstveno. "Zimina" nije film fokusiran samo na životinje. Spontano nam daje uvid i u tragični status seljaka, kao i našeg stočarstva/poljoprivrede generalno. Omogućava sagledavanje šire slike i daje dovoljno elemenata gledaocu da pronađe dublji koren žalosnih stvari koje na platnu posmatra.

Problematika se odmotava samostalno, kroz priče i mišljenja različitih odgajivača, seljaka, biznismena :), stručnjaka za stočarstvo i veterinara. Situacija onih o kojima se govori, a koji sami nemaju glasa - svinja - verno je predstavljena snimcima njihovog života i smrti. Izuzetno je dobro što se ni jednom od tih momenata ne daje veća težina od realne - dakle, fokus nikao nije na nasilju i klanju, ali ono se ne gura u drugi plan radi eventualnog komfora publike. Nema crno-belih pretpostavki i nema favorizacije. Još jedna bitna stvar, koju je sam autor Mladen Kovačević podvukao u razgovoru posle filma - nema antropomorfizacije životinja. Dakle, nema drame, nema nagoveštaja ili pokušaja rekonstrukcije toga kako svinje percipiraju svoju patnju, nema tužnih violina, samim tim - nema prostora za emotivnu manipulaciju.

Ako izuzmete članove filmske ekipe i njihove prijatelje, broj "samovoljnih" posetilaca je bio prilično mali. Pošto je većinu verovatno odbilo upozorenje da film sadrži nekoliko brutalnih scena, red je da i one dobiju koji red teksta. Scene svinjokolja čine kvantitativno mali deo filma. Snimci su potpuno sirovi i nemontirani - fiksni ugao, bez promene kadra, od početka do kraja. Bez trunke šminke, bez dodavanja ili oduzimanja. Ovo vas faktički čini svedokom događaja i ne ostavlja prostora za pomisao "pa možda nije baš tako (strašno) kako izgleda". Jesu uznemirujuće, ali kako da nasilna smrt ne bude uznemirujuća? No, očigledno da je mali broj ljudi sposoban da pogleda u oči svojoj hrani. Potiskivanje je već odavno najbolji prijatelj naše vrle civilizacije...

U moru novijih dokumentaraca kod kojih je jednostranost uzela toliko maha da se graniče sa propagandnim filmovima (najbolji primer je Oskarom nagrađeni The Cove), ohrabrujuće je videti da dotični trend nije uticao na ovo ostvarenje. Iako se u tekstu moja malenkost fokusirala mahom na svinjske muke, ovo je izuzetno kvalitetan film, vredan za videti zanimala vas dobrobit životinja ili ne. Jer, na kraju krajeva, "čovek je ono što jede".

(ovo je zapravo jedan od aktera filma i učesnika diskusije)

Prenerazila se zimina

U okviru festivala dokumentarnog filma Beldocs 2010, u nedelju 18. aprila (18:30h) u Jugoslovenskoj kinoteci, premijerno će biti prikazan dokumentarac pod nazivom "Prenerazila se zimina". O čemu se radi možete pogledati na flajeru:

Nemojte ovo shvatiti kao generalnu preporuku - kvalitet filma mi je nepoznat. Ali preporuka važi vezano za samu temu - svakako je intrigantno pogledati srpski dokumentarac o tradicionalnoj četvoronožnoj konzumaciji - domaćoj svinji i svakodnevnom odnosu prema njoj. Takođe, nije toliko čest slučaj da se neko na domaćem terenu pozabavi temom vezanom za dobrobit životinja na ovaj način. Razlog više da zavirite u salu Kinoteke.

Zanimljivo će biti videti kako je obrađen "mit o našem seljaku". Šta pod pojmom podrazumevam? Veći deo ljudi koji konzumiraju meso (i ja spadam u dotičnu kategoriju, da ne bude zabune), a sa kojima sam razgovarala o tome da li uopšte znaju: 1) kako se životinje na farmama, malim i velikim, obično tretiraju 2) čime se sve tretiraju (antibiotici, hormoni, toksini i aditivi u hrani), odgovorili bi obično nešto poput: "A ne, kod nas nije tako, životinje naših seljaka žive prirodno i slobodno". Hm...

Mislim da bi svako ko upotrebljava meso u ishrani (osim ako nije hipersenzitivan) trebalo da pogleda neki video zapis o tome odakle i na koji način ono dolazi do naših tanjira i da li u postupanju sa životinjama postoji prostor za poboljšanje. To je deo odgovornosti koja dolazi sa eksploatacijom drugih živih bića. Ništa nije besplatno, a dugujemo im bar to da ne živimo u poricanju.

ARBOURETUM

"Arboretum" je naziv za botaničku kolekciju živog drveća, "drvenastu botaničku baštu".

A Arbouretum je jedan izuzetno drag bend iz Baltimora, koji se po senzibilitetu svoje muzike sasvim lepo slaže sa, u isto vreme, raskošnom i jednostavnom lepotom drveta. Sa njegovom toplinom.

Odlikuje ih fuzija jednostavnosti američkog folk zvuka + sposobnosti vožnje tople, psihodelične i po malo post rock gitare. Kada na sve to dodate mek, ali postojan vokal, dobijate savršen dodatak uz šuštanje prolećnog i letnjeg lišća krošnji.

Takođe, frontmen benda - gitarista i pevač David Heumann, osim gitarom svoje prste često upošljava i različitim fotoaparatima - a mnogi od njih su mome srcu drage toy/low-tech/low-end "mašinerije". U njegovoj galeriji, činjenica je, ima žita i kukolja, analognog i digitalnog... Heumann je posebna vrsta foto-entuzijaste čije su fotografije daleko od onga što bi većina nazvala "kvalitetnim". Ali nose jednu karakteristiku značajnu za našu priču o Arbouretumu - postoji neka gotovo metafizička veza između atmosfere fotografija i muzike koju Heumann stvara. Nepretecioznost, nenametljivost. Sličan sneni senzibilitet. Osećaj.

Tvrdnja je možda dokaziva i njihovom povremenom upotrebom:

Zašto bi bilo ko želeo da dobije mutnu, prosvetljenu i na još mnogo načina nesavršenu fotografiju, kada, u doba vrtoglavog tehnološkog napretka, digitalnim putem možete dobiti fotografiju "stvarniju od stvarnosti"?

Zato što je stvarnost individualno pitanje, a u momentu nikada ne vidimo jednu scenu baš onakvom kakva jeste. Obojena je zavisno od nas i našeg raspoloženja.

Tu je i specifična nestvarna, nefokusirana atmosfera koju uobličuju jeftini plastični aparati, kao što su Holga, Diana, kao i mnogi drugi "krševi" koji nisu imali komercijalni "povratak na scenu". Tu je i zrno fotografskog filma, koje daje specifični izgled, "lični pečat" fotografiji sa negativa i koji ni jedan digitalni proces ne može verno reprodukovati. A tu je i tračak nostalgije, pogrešni tonovi na fotografijama koji nisu delo digitalne manipulacije i koji sa sobom nose dašak nekih proteklih era... kada je svet izgledao za centimetar dalje od ivice propasti, čak i ako je realno ka njoj jurio. Možda je to upravo ista melanholija koja često izbija iz muzike Arbouretuma...?

Links:

arbouretum myspace

arbouretum blogspot

d.heumann@Flickr

Slinkachu's Little People

(english info below)

Ako se zadesite Londonu i odjednom ispred sebe ugledate minijaturnu manifestaciju paralelnog univerzuma - nekoliko milimetara visokog čovečuljka koji je ustrelio bumbara, ne mnogo veći čamac koja plovi po barici prosutog mleka ili u oluku skriveni striptiz klub, velika je verovatnoća da ne ludite i da ništa nije pobeglo iz nekakvog "portala" nastalog LHC eksperimentima.

Londonski umetnik Slinkachu koristi u očima mnogih potpuno obična mesta i objekte - sitno smeće i ulične elemente - da stvori scenografiju za svoje (primereno nazvane) Male Ljude. Ovim minijaturnim street art instalacijama Slinkachu želi da reflektuje usamljenost i melanholičnost života u velikom gradu, ali i da intrigira sugrađane i podstakne ih da, doživevši iznenađenje instalacijom, postanu svesniji svog okruženja. Svoj rad dobro i propisno dokumentuje obično serijom fotografija, koje nam omogućuju da sagledamo prvo detalje, a na kraju realnu proporciju Malih Ljudi i njihovih aktivnosti. Čovečuljci su, inače, figurice koje se koriste za makete vozova/železnica, ručno obojeni, modifikovani i smislom obdareni od ruke Slinkachua. Obiđite njegov zvanični sajt da bi ste saznali nešto više o ovom, ali i drugom interesantnom projektu - "Inner City Snail".

Slinkachu is a London-based street artist, who creates Little People, their little activities, and you could say, lives. He uses details from the streets to create a scenery on which his static show is executed. More (and more official) info:

Linkovi:

web site:

http://slinkachu.com/

blog:

http://little-people.blogspot.com/

http://innercitysnail.blogspot.com/

Earth Hour 2010

Neki na Earth Hour gledaju kao na korak ka spasenju Zemlje. Neki kao na čisto licemerje naše moderne civilizacije... Način za moralno uzdizanje pomoću "kupljene magle" i ciglu u građenju iluzije da pojedinci mogu da urade nešto (kao Randy Marsh dok p'jan urla "CHAAAAANGE"!!!), dok se svet raspada pod sopstvenom degenerisanom, bahatom, konzumerističkom težinom. "You are free to do as we tell you". I razmišljajte samo kada vam mi kažemo da razmišljate. Po mom mišljenju, ako svako fizičko i pravno lice (dakle, mislim i na velika preduzeća i postrojenja) nema svoj "sat za Planetu" dnevno, u vidu kontemplacije i delovanja u pravcu toga da predstavlja manji teret za okolinu, možete se slobodno prepustiti zvucima moje kompilacije.

I pored svega mi je bio simpatičan jedan od reklamnih klipova WWF-a povodom događaja. Pored toga što je super osmišljen koncept, nesvesno oslikava i spomenuto licemerje. Sudite sami, ja vam neću govoriti šta da mislite :)

Skate & Destroy... and then Create!

Zaista volim koncept eko-dizajna i pravljenja upotrebnih i umetničkih objekata od recikliranih materijala. Međutim, ono što mi se ne dopada je što mnogi stvaraoci recycle art-a pretenduju da njihov rad zaista izgleda kao da je napravljen od otpada, tj. da se tačno vidi šta je ušlo u njegovu konstrukciju (primer 1, primer 2, primer 3)

Zato me je oduševio pogled na ove skulpture:

Bar na prvi pogled ne bi ste pogodili da su napravljene od starih skejtbordova, zar ne?

Projekat "Harvest", potpisan pseudonimom Haroshi (o umetniku se može naći malo šta drugo osim imena), daje novi život uništenim daskama, u pop art-ičnoj vizuelnoj formi.

Više detalja o konceptu i radovima možete pronaći na zvaničnim stranama:

haroshi.com

www.harvest-re.com

+ fini prikaz Harvest izložbe @ slamxhype

***

English: "Harvest" by Haroshi, is a project which uses old/broken skate decks to create pop-art-ish, colorful sculptures. I especially like the fact that it's not so obvious at first glance which materials (read: waste :)) are used. Thumbs up!

+ more about exibition @ slamxhype

Epilog priče o obešenim štencima

Nastavak priče započete 12. marta.

Izvršioci su 17-ogodišnjak i 15-ogodišnjak. Vesti i komentari:

Blic

Glas javnosti

Press

Kurir

Alo!

Nekoliko činjenica:

O psima:

1. Izuzetno je redak slučaj da je agresija odraslog psa, pogotovo ženke, usmerena na štence.

2. Štenci su prilično bespomoćni, ali nisu ni glineni golubovi. Faktički je nemoguće da terijer malog rasta, sam, bez pomoći, udavi sva četiri šteneta... Pogotovo pored dva odrasla psa.

3. "Grč vilice", koji spominje otac mladića kao opravdanje za fatalni ishod (Blic), je mit. Ni jedna pasmina nema fizičko "zaključavanje vilice". Postoje pasmine, kao što su terijeri, koje su uporne i tvrdoglave po prirodi i u stanju su da budu vrlo zadrti jednom kada uhvate plen. "Zadrto" ne znači "neodvojivo". Uostalom, terijer male glave koji drži "zaključana" 4 šteneta...?!

4. Da li je slučajnost što se metod kačenja "mamca" za grane drveta koristi kao fizički trening određenih vrsta pasa? Scene kada se pit-bull ili stafordski terijeri vilicama "bese" o grane ili sajle su postale deo ikonografije agresivnih/kriminalnih oblika ulične kulture.

O ljudima:

1. Primetite kako se forsira termin "dečaci". Mladi ljudi između 15. i 17. godine života ni po jednoj osnovi - psihičkoj, fizičkoj, fiziološkoj - nisu deca. S druge strane, u vestima o razbojništvima i tučama, poput ove, redovno se oslovljavaju kao "maloletnici" ili "mladići". Da li neko aludira na nevinost?

2. Kada je žrtva sadističkog zločina ljudsko biće, mase se gnušaju i iščuđavaju kako je počinilac, "dobro dete", mogao da počini takav zločin, te se krivica baca na omiljene faktore - "sekte", drogu, i sl. Znaci koji su možda prethodili tragediji, poput iživljavanja nad životinjama, vešto se potiskuju u umovima bližnjih i javnosti, a krivica pada isključivo na spomenute i njima slične "zle sile".

3. Da je iko onih koji huškaju na nasilje prema, ili uteruju strah od "krvoločnih napada podivljalih čopora" životinjama uložio polovinu vremena posvećenog tim aktivnostima na pronalaženje i širenje informacija o tome kako se ponašati da ne isprovocirate psa i kako se ponašati u slučaju napada, broj napada i ujeda bi sigurno bio značajno manji. Ali pretpostavljam da im to ne bi bilo u interesu...

4. Šteta je što se ovako ozbiljnom temom bave većinom tabloidni/senzacionalistički listovi. Veliki minus za "respektabilnije" novinske kuće, poput Politike, jer se redovno bave psima lutalicama kada treba pisati huškačke članke o ujedima, čoporima, krvoločnosti, itd, ali teme o zlostavljanju životinja, poput ove, ih se apsolutno ne dotiču.

5. Ukoliko roditelji budu nastavili da besumučno pravdaju i lažu u korist svog potomstva kome je potrebno psihološko savetovanje, ionako loša mentalna slika naroda će postati još mnogo, mnogo gora...

Celebrity look-alikes?

It looks like, after the true bugs (Euridema dominulus, me thinks), some Asian Cetoniidae

(Coleoptera/Scarabaeoidea/Scarabaeidae/Cetoniidae) had joined the Dark side too! Is it a coincidence that Darth Maul wears a kimono? :)

***

Izgleda da su, posle stenica (Euridema dominulus, mislim), i neke azijske Cetoniidae prešle na Mračnu stranu! Šta mislite, da li je slučajnost što Darth Maul nosi kimono? :)